Дан толеранције

ПОКУШАЈ ЈЕДНЕ ДОМАЋИЦЕ ДА ОТРПИ ДАН ТОЛЕРАНЦИЈЕ

16. новембар 2013. у 12:47

Сваког дана је неки Дан.

Баш данас, у суботу, запао нам Дан толеранције.

Баш данас, кад сам планирала дуго да спавам, била сам толерантна према сату који ме је пробудио. Нисам га разбила. Била толерантна и према чичи који продаје сир на пијаци, па отрпела петоминутне похвале за његове слане сиреве, а  купила млад и неслан, као што сам и планирала. Била толерантна и према билмезу који ми је нагазио на ногу у пијачној гужви. С осмехом на лицу прихватила сам његове псовке и погрде. Јер, данас је тај Дан, кад све толеришеш…

При повратку с пијаце, трпељиво саслушала неколико пресретача, оних који уваљују честитке и тиме помажу деци. Тражили да их саслушам. Срећа моја (или њихова) што су само слушаоца у мени тражили. Да затражише нешто друго, ко зна ко би шта све добио…

Некако тако толерантна стигох кући, кад, овде ме чекају нови изазови!

Деца неће да се пробуде, кажу, немам права да их узнемиравам, они су припадници неке популације коју морам да толеришем. Не стигох да питам, коју то још популацију морам да толеришем – покрили се преко главе и наставили да хрчу.

Таман отрпех сузе због сецкања црног лука, кад, звони телефон! Нека агенција за испитивање нечега тражи баш МОЈЕ мишљење. Како да имам мишљење, кад не смем да га изнесем, јер ће ме неко прогласити нетолерантном?

Елем, остадоше без мог мишљења, али ме теши што сам међу већином оних који не смеју да мисле у овој земљи. Ваљда и мене то сврстава у неку популацију. Можда ће тако и мене неко толерисати.Мада, кад мало боље размислим, нико не толерише већину, само мањину…

И, сад се сетих! Једина сам куварица у кући, значи – мањина!

Мораће да истолеришу ручак који ми је загорео док сам ово писала. Толеранција значи трпљење. Има да отрпе, иначе ћу да их пријавим неком Заштитнику Загорелих Ручкова!

Живео Дан толеранције!

Ивана Бошњак Бошњак

Advertisements

Право стање у школама

Како Велики Брат васпитава Мале Људе

16. фебруар 2011. у 16:34

 

,,Школа хладна к’о штенара.

Пећи никад топле нису,

Мрзнемо се на хемији, историји, земљопису.

Мрзнемо се исто тако и на математики,

А директор школска дрва шаље својој свастики.’’

 

Овако је пре нешто више од 100 година писао Бранислав Нушић.

Нажалост, у већини школа у Србији и данас је тако.

Ученици сатима седе на хладним дрвеним столицама, у 90% школа не постоји топла вода за прање руку, у 70% школа не постоји одговарајућа сала за физичко, у 30% школа не постоји одговарајући санитарни чвор.

 

,,Улагање у образовање’’ значи опремање школа савременим техничким средствима, значи усавршавање наставника, значи обезбеђивање квалитетног наставног програма…

 

Где смо ми овде?

Уџбенике препуне материјалних грешака штампа ко хоће. Семинаре наставници плаћају из свог џепа.

Они који праве Наставни програм, нису видели школу од како су изашли из ђачке клупе. Неповезаност и неприменљивост садржаја су најкраћи опис програма, за све разреде.

Основно средство за рад наставника су табла и креда. Често наставници сами купују креде у боји, а подразумева се да сами себи купују пенкала којима су обавезни да попуњавају дневник, матичну књигу и књижице.

Учитељице неретко купују свеске и бојице ученицима слабијег материјалног стања.

Набрајање би трајало дуго.

Одговор сваког министра просвете на ово је:,,Дуго се није улагало у школство.’’

Да ли то значи да ни неће, никад?

И за крај: улагање у образовање је и снимање различитих врста образовног програма. Њега одавно нема на државној телевизији.

Али зато се наша деца преко Великог Брата уче да постану Мали Људи.

Ивана Бошњак Бошњак

Сезона лова на просветне раднике

Сезона лова на просветне раднике

16. фебруар 2011. у 16:33

 

Последња два месеца отворена је сезона лова на просветне раднике.

Муницију има свако ко је икад ишао у школу. Пуца се из свих оружја, а најчешће неистином. Одједном, сваки грађанин земље Србије постао је стручњак за просвету. Сви знају колика нам је плата, сви знају да не радимо дуже од 5 сати дневно, сви знају да имамо 4 месеца годишњег одмора…

Ко је васпитао и образовао те људе, ако њихови наставници нису радили ништа?

 

Ако бисмо ми постали ,,стручњаци“ за остале бранше, то би изгледало овако:

Лекар има посла једном у 6 месеци, пар минута, кад се ја разболим.

Шалтерски службеници само седе и једном месечно лупе неки печат.

Водоинсталатер је на годишњем одмору док мени не процури чесма.

Ватрогасци су стално на годишњем одмору, јер у мом граду није било пожара већ дуго.

Фризерка ради једном у две недеље, сат времена.

Козметичарка никад ни не ради, јер ЈА не идем код козметичара.

 

Ивана Бошњак Бошњак

 

Како мали Перица замишља школу

Како мали Перица замишља школу…

16. фебруар 2011. у 16:31

Одговор на текст

 

http://www.b92.net/biz/komentari.php?nav_id=491837

 

 

КАКО МАЛИ ПЕРИЦА ЗАМИШЉА РАД У ШКОЛИ

илити ИСТИНЕ И ЗАБЛУДЕ О ПРОФЕСИЈИ  ПРОСВЕТНИ РАДНИК

 

Чињеница да је изостала подршка јавности, нарочито вам замерају запослени у другим делатностима који раде дупло више за дупло мање плате. Ево једне рачунице: учитељица ради пет сати пет дана у недељи, то је 25 сати месечно пута девет месеци (сигурно није више када се одбију летњи, зимски, јесењи, пролећни распуст, празници, викенди…), дакле, 225 сати годишње. Ако је плата 40.000, плус 20.000 дажбине и регрес, пута 12 месеци, то је 750.000 динара. Када се то подели са 225 сати, испада да је сатница 3.333 динара, што је више од сатнице председника државе.

Сандра Гуцијан „Политика“ објављено: 10.02.2011.

 

Ових дана суочени смо са запањујућом медијском хајком на просветне раднике. Свако ко је ишао у школу, нашао се прозван да прича о послу и годишњим одморима просветних радника.

За познавање посла наставника, ипак је потребно завршити више од основне школе, или се бар обавестити.

Да кренемо овако :

Заблуда : Просветни радници раде 5 сати дневно.

Истина: Осим 5 сати непосредног рада са ученицима, потребно је писати припреме за час, прегледати контролне и писмене задатке, попуњавати дневник и водити документацију. Некад је то више од 10 сати дневно. Само прегледање свезака у одељењу од 30 ученика траје 150 минута, на пример. Прегледање писмених и контролних задатака траје далеко дуже.

Да би се исписала једна ђачка књижица, потребно је 20 минута. Исто толико да би се све то уписало у дневник, и у матичну књигу. Дакле, 60 минута по ученику. 1800 минута по одељењу.

Заблуда: просветни радници имају годишњи одмор у трајању од 3 месеца.

Истина: просветни радници као и остали запослени, у било којој бранши,  имају годишњи одмор регулисан Законом о раду и Колективним уговором. Нажалост, могу га користити искључиво за време летњег распуста, када је сезона и када је све најскупље.

Заблуда: када нема ђака – просветни радници су на годишњем одмору.

Питање: када нема пожара, да ли су ватрогасци на годишњем одмору? Када је фризерски салон празан, да ли је фризерка на годишњем одмору? Ако не оперише, да ли је хирург на годишњем одмору? (Наставити низ…)

Заблуда: месец траје пет дана.

Истина: месец траје између 28 и 31 дана, од тога су у просеку 22 радна.

 

Било би лепо да нас новинарка која је писала овај текст обавести у коју је школу ишла, да затражимо умањење плате оном ко јој је предавао математику.

 

Ивана Бошњак Бошњак