ЗА НАСИЉЕ У ШКОЛИ, ПОЗВАТИ ЦРВЕНИ КРСТ!

18556034_10209323214378174_2472221500544955577_n

 

Свашта ја чујем од те моје комшинице Ванде!

Била да се састане са симпатијом из младости, а тај је баш директор неке основне школе. И, уместо да причају о романтичним прошлим временима, она њему критиковала запослене у просвети, а он њој родитеље ђака.

Благоугодних ли разговора!

Елем, ја добих детаљан извештај о том састанку, који се завршио тако да јој је он на крају „замало пољубио руку“ и да изгледа обоје жале што се то није догодило.

Детаље о „умал’ пољубљеној руци“ нисам чула, али сам зато чула следеће:

„Драга моја, ти знаш шта ја мислим о школи. Мрски сте ми сви ви просветари! А он, знаш какав је био у основној, штреберчина! Мисли да би требало да су  сви родитељи фини као његови што су били, а сва деца свилена као он. Само што му рекох да ове моје дечаке нико од наставника не разуме кад опсују на часу и кад из шале подметну наставнику сунђер на столицу и сниме наставницу кришом, па шерују снимке, он почне…

„Ванда, нисам од тебе очекивао тако нешто! Ево, на пример, ја баш ових дана имам проблем у школи. Три ученика малтретирају већ две године и учитеље, и дежурне наставнике и педагога, психолога, и мене! Како малтретирају остале ђаке, да ти не причам. Туку кога стигну, што њих тројица заједно, што свако посебно. Родитељи силне деце се жале, моле да нешто учинимо. Наш Тим за ненасиље је урадио све по Протоколу, писали смо небројено пута Центру за социјални рад, звали полицију за малолетнике кад су доносили ножеве и њима претили неким ђацима.. Са родитељима стално обављамо разговоре, али, они бране своју децу, кажу, кад већ они не могу да изађу на крај с њима код куће, бар школа треба да им реши проблеме, јер у школи раде обучени за рад са децом.“

И Ванда настави, док сам ја већ замишљала мученог дишу, који ће на крају бити одговоран…

„Пази, ОН мисли да неко други треба да реши понашање деце, а не школа! Ма, сад ми је јасно што се нисам забављала с њим у средњој!И још ми је рекао следеће:

„Моја Ванда, ја сам полулуд од свих! Наставници мисле да сам ја крив што нешто не решим, родитељи изгредника неће да им деца иду у другу школу, па се љуте што сам им то предложио, родитељи друге деце љути на мене, јер се боје за своју децу… Ови из ЦСР неће да нам се јаве више, кажу, само наша школа тражи нешто од њих, полицији мука од нас, а ова тројица дивљају сваког дана, не одмарају се, не посустају! И укори, и дисциплински… боли их уво! А родитељи упорни с причом како њиховом детету „ништа не вреди“. Данас, кад су ударали и псовали дежурне наставнике, педагога и психолога,   решио сам да позовем руководиоца Школске управе, да га питам, зна ли неко у тој управи шта се заиста догађа по школама, и упитах га, љубазно, коме да се обратим кад се трећи степен насиља понавља, иако су предузети сви кораци по Протоколу. Он ми рече: „Не знам тачно, ја се не бавим тиме, зовите колегу Миланка Миланковића, али, мислим да треба да зовете Центар за социјални рад и – ЦРВЕНИ КРСТ!“

ЦРВЕНИ КРСТ!? Не стигох ништа да га питам даље, човек заузет, прекиде ми везу. Тако сам се тебе и сетио, пошто знам да си волонтирала у Црвеном крсту, па да те питам…““ck

И ту ти моја Ванда позелени! Мислим, позеленела је док је мени причала, могу да замислим шта је њему рекла, ал, мени рече: „ Ма, он се мене сетио због руководиоца Школске управе, а не због давнашњих осећања према мени! Замисли! И шта је он навалио да Школска управа сазна о проблемима у његовој школи? Они ионако треба да се баве униформама и одговарањем на писма против директора! Као да јадни људи у Школској управи и Министарству просвете треба да реше шта ће школа с проблематичним ђацима и родитељима! Свашта!

Све сам му то сасула у оне његове зелене очи, и одох бесна.. После ми написао како му жао што ми бар руку није пољубио на растанку. А мени је исто жао, само, знаш, нисам стигла да му пребацим да не памти да нисам волонтирала у Црвеном крсту, него у Колу српских сестара!  Ни то није запамтио! Јак ми директор школе! И сад одох, стварно ми је мука од вас просветара!“

Као и после сваке њене посете, остадох без речи.

За злостављање у школи, звати Црвени крст!?

Е, дође ми да се прекрстим, левом!

 

Ивана Бошњак Бошњак

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s