ИЗАЗОВ

ЗАПИСИ ЈЕДНЕ НЕНАЧИТАНЕ ЖЕНЕ

 

images (1)

 

Последњих неколико дана, на ФБ влада права помама изазивања пријатеља да признају да ли су прочитали 10 књига у животу.

Мислим, уписивала сам се и ја некад у лексикон, знам и ја да напишем која ми је књига омиљена, коју боју волим и ко ми је симпатија.

Пошто сам позната наџак – баба, ја, наравно, морам опањкати сваку помаму на ФБ, те је на ред дошла и ова с књигама.

Није да нисам размишљала о својим ,,омиљеним“ књигама. (Изем ти израз ,,омиљен“, кад је књига у питању!)

Сад, ја мало бркам књиге и писце, па ће цело ово трућање и оговарање читача бити набацано. Да сам тела редом, побројала бих књиге. Или писце. Боје и цвеће у неком следећем ,,изазову“.

Прва књига која ме је фасцинирала била је ,,Јан Бибијан на Месецу“, тата ми је читао пред спавање. После су на ред дошли Тил Олјеншпигел, Перо Квржица, Сињи галеб, Сташа и Нела, Дечаци Павлове улице… можда не баш тим редом, али, нисам увек знала ко је писац, а некад ни како се тачно зове књига. То ионако пише на корицама, ја сам увек више обраћала пажњу на оно између корица.

После сам читала све од Мир –  Јам и од Загорке. Сад видим да моје другарице које су ми својевремено топло препоручивале те књиге тврде да то никад нису читале. Па, ево, ја јесам и уживала сам тад у томе. Ионако сам читала викенд – романе на плажи, као и сав остали свет на Јадрану. И Анђелика се нашла тад у мојим рукама.

Кроз моје руке прошао је цео целцати Нушић, са све драмама и трагедијама, уз три једночинке. и волела сам да читам све што је написао. Волим и сад. Само не знам да ли треба да се хвалим, или да се стидим. Прошао и Јаков Игњатовић, јер га је рођака имала на метар.

Уватила сам се и Хесеа, кад су се сви ватали за њега, и трудила се да га жваћем, али сам ваљда била глупа за њега, шта знам. Кад бих поменула Буковског, добила бих по носу да то није лепо да помиње учитељица. Не помињем Буковског. Ни Милера. Мислим, ни једног Милера. Зилахи и Толстојевски су вероватно свима на списку, па то треба да прећутим. Мада, не бих, баш их волим, сву тројицу.

Хвалила се Ремарком једно време, а онда сам схватила да је досадан. Мени. Не смем ни да кажем кога сам све држала у рукама, али морам рећи да се враћам Селинџеру и Домановићу увек. Њима сам, ваљда, једино верна. Лажем, још некима сам верна. Капорова Ана ми је Библија. Обе Ане, хтедох рећи. И Сања и Вања су увек близу срцу мом.

Једаред ме фасцинирали  Дервиш и смрт. Једаред само смрт. У Венецији. И Злочин и казна, а и злочини разни, Агатини.

Идиота нисам читала до краја, али сам увек гласала бар за једног. Не знам да ли се то рачуна?

Једно време се успављивала уз Хакслија, па се ујутру нисам сећала шта сам прочитала. Значи, Хакслија бришем са списка.

Некад читала писце, некад књиге. Вероватно као и већина.

И, ја се  уствари дивим људима који могу да направе списак од само 10 омиљених књига, 10 омиљених јела, дестинација , дегустација и фигура Венерис.

Зато сам решила: Гледам ТВ емисије само кад сам ја у њима, читам новине само ако је чланак о мени, читам књиге у којима сам ја писала нешто. Серије не гледам, нисам глумила ни у једној.

Сапиенти сат.

 

Ивана Бошњак Бошњак

 

 

 

 

 

 

 

 

Advertisements

2 мишљења на „ИЗАЗОВ

  1. Повратни пинг: Мачка у џаку, односно банци | Био-блог

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s