ПОЗНАЈЕТЕ ЛИ РОДБИНУ?

imagesОСТАВИНСКА РАСПРАВА

Стигне позив за оставинску расправу, на њему четири имена: моје, мог оца, мог стрица и моје тетке. Покретач расправе комшија покојне ,,тетке од тетке“. Оће он неке новце. Рачунам, ајд’, имала уговор с њим, јер није имала никог, с родбином није говорила, деце и мужа није имала, али, ето, бар је имала комшију из родног јој села. Додуше, мислим да бар десетак година није ишла у родно село, али, комшија зна зашто зове на оставинску.

Одем на расправу, да се одрекнем новаца у име теткиног комшије. Отац и стриц стари људи, нису ни дошли.  Моја тетка ипак, потегла из села из ког је комшија, познаје човека, мисли да не треба да му припадне ишта, јер покојну тетку није виђао годинама, она живела у граду.

Елем, ако до сад нисам закомпликовала причу, сад ћу:

Помоћник судије се представио као судија. Зове се врло оригинално, нешто типа Митар Митровић, Перица Петровић, Ђокица Ђоковић… Млад и битан за судијским столом, међу списима не види људе. Одмах констатује да ми је отац умро, па сам зато ја позвана на расправу.

,,Није умро, жив је.“

,,Како жив?“ , пита тај Микица судијица.

Шта да одговорим човеку? Како ми је отац жив? Па, ето, неком се деси и да претекне…

Већ смо се почели гледати попреко.

Име моје тетке је два пута прочитао погрешно, те је моја неписмена тетка мени пришапнула:,,Овај, канда, баш н’уме добро да чита, а?“

Пошто је констатовао да ја нисам законски наследник, почео је да ме назива ,,присутно лице“, што се мени веома допало. Јер, кад Перица Петровић почне да неког зове ,,присутно лице“, то сигурно има неку законску тежину.

Поче тај Ђокица судијица да куца, директно у тастатуру:,,Расправи приступила законска наследница, и присутно лице, која је изјавила да није законски наследник…“

Мислим се, Ђоле, брале, не знаш ти колико је законских наследника, ал’ шта ћу, фина сам, па ћутим… И онда запита колико је тетака и ујака имала покојница.

,,Пет плус један“, каже моја неписмена тетка, која је доктор наука за дотичног Перицу.

,,Где су они?“

,,Па, покојница је имала скоро деведесет, тако да није тешко замислити где су јој тетке и ујак“, покушава да објасни моја неписмена тетка…

,,Зар су сви умрли?“’, зачуђен тај Микица судијица.

Ма јок, што би умрли људи који су рођени крајем претпрошлог века?

,,Одмах ми издиктирајте њихова имена!“, наређује судијица.

,,Љоља, па Мика…“ диктира моја неписмена тетка, јер се мало теже присећа имена својих покојних тетака, умрлих пре пола века.

,,Требају ми и имена све њихове деце!“ , оштро ће Микица, јер, ваљда тако папири пред њим налажу.

,,Али, и они су помрли“, каже моја неписмена тетка, док Микици судијици иде пара на уши.

,,Како помрли?“

,,Стари били, па умрли“, покушава да му објасни моја тетка која је ладно могла бити бољи судија од овог Перице.

,,Свакако, одмах ми издиктирајте њихова имена и имена њихове деце, и адресе!“

,,Аман, човече“, убацујем се ја, иако сам само присутно лице ,,то је око шездесет људи, немамо појма где су и ко су!“

,,Ви не морате да знате јер нисте законски наследник“, каже ми помоћник судије у улози судије.

,,А да ми је отац умро, онда бих била законски наследник, па бих морала да знам?“

,,Наравно!“, одговара Перица.

Ја се већ наглас смејем, а он ме опомиње и прети да ће ме избацити напоље.

Покушавам да докучим зашто комшија који је покренуо расправу није у обавези да поброји законске наследнике, добијам одговор да он није законски наследник, те не мора да зна. А зашто је побројао мог оца, стрица и тетку? Њих се сетио, па је то суд уважио.

,,Значи, да се сетио било ког другог законског наследника, тај би био у обавези да поброји имена, презимена и адресе свих осталих?“ питам ја уљудно.

,,Наравно!“ опет ми тријумфално каже судијица, рачунајући да је добио бод у гостима.

,,А смем ли знати, колики је тај новац који комшија очекује да добије тестаментом, јер је покојницу издржавала једна фина госпођа и зна да је покојница све своје потрошила одавно?“

,,Не смете!“ опет ће тријумфално Микица, а ја чекам да ми узвикне још и ,,утата!“.

,,Ма, мислим, колико се комшији исплати све ово, јер, кад му тетка и ја узмемо путне трошкове за ову параду, неће му остати ни за леба, а не …“

,,Комшија не може остварити своје право тестаментом док се у суду не појаве сви законски наследници,“ најзад даје неко објашњење помоћник који је утриповао да је Судија Дред, у најмању руку.

,,Али, лепо Вам кажем да ни тетка ни ја, ни отац ни стриц не можемо  да побројимо све те наследнике…“

,,Онда ћу ја наредити да ми писменим путем Ваш отац, Ваш стриц и Ваша овде присутна тетка доставе сва имена, све адресе свих тетака, ујака, браће, сестара, братаница, братучеда и њихових унука, до првих живих наследника, иначе ће одговарати пред судом!“, већ хистерично виче Перица.

,,Ни Ви мени нисте симпатични“, кажем ја њему пристојно ,,па Вас не терам да ми побрајате фамилију по белом свету.“

,,Хоћу, наредићу!“, виче он и зове дактилографкињу.  Диктира РЕШЕЊЕ којим обавезује мог оца, мог стрица и моју тетку да у року од 15 дана писменим путем доставе суду сва имена, презимена, адресе и бројеве ципела законских наследника покојнице оставилице.

Тера мене и тетку да потпишемо РЕШЕЊЕ, ја као присутно лице, она као законска наследница.

Моја неписмена тетка гледа решење, па ми тихо каже:,,Јал, то он погрешно записо моје презиме?“

Јесте, тетка, ти имаш два разреда основне, а он цео факултет и још је помоћник судије…

И тако, ако мој отац и стриц поброје наследнике, нека се припреме Мика, Фрајке, Дуле, Браца, Милена, Васа и остала фамилија да иду на суд, оставила тетка комшији нешто, па ћемо нас шездесетак, што живих, што мртвих, ићи да се одрекнемо тог нечег у комшијину корист.

Пардон, ја нећу морати да идем, нисам законска наследница!

Ја сам само присутно лице!

П.С. Није лако неком ко живи с именом Перица Петровић или Микица Микичић. Тај ваљда мора да РЕШЕЊЕМ тера народ да пописује фамилију…

Но, можда нас неко најзад окупи, све по списку! Деценијама смо расути по белом свету, сад ће стићи и они из Аустралије за које смо чули да постоје!

Морају, наредиће им Ђокица да прелете океан да се одрекну покојнициног дела у комшијину корист. Ко преживи, причаће вам даље, ја одох на кафу с неком родбином која не спада у законске наследнике!

Ивана Бошњак Бошњак – присутно лице

*Каже се ,,покојничин“ и ,,оставитељица“, али је ,,покојницин“ и ,,оставилица“ било јаче од мене

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s