Е, САД НЕЋУ НИ КАКО ЈА ‘ОЋУ! (трећи део)

ucenik

Парт 3. Деца

Кад јуна месеца видите бледе родитеље, знате да су они лично родили и направили оне који уписују средњу школу.

Родитељи тада на ФБ пишу статусе попут:,,Да се похвалим: освојили смо (толико и толико) бодова!“ Они који немају такве статусе, или немају децу осмаке, или крију бодове своје деце. По статусима родитеља зна се да ли ће комшијино дете уписати гимназију или неку фрљ трогодишњу школу.

А таман сам мислила да сам се ослободила прича ,,какили СМО, пишкили СМО“, кад, деца им стасала за малу матуру! И сад СМО ОСВОЈИЛИ  бодове!

Децу боли уво, свакако су положили, свакако ће уписати нешто. Ретко се дешава да двојкаш жели у гимназију, па тај није ни разочаран што мама и тата нису освојили максимум бодова и што ће му родитељи на статус ставити неку карикатуру с Вукајлије, док комшиница лично хвали свог вундеркинда.

Ових дана, родитељи својом руком попуњавају листе жеља своје деце. То изгледа овако:,,Сине Бане, шта желиш да упишеш?“

,,Мама, ја бих нешто где не мора много да се учи, а добро је друштво..“

,,Значи, стоматологија!“, поносно ће мама.

,,Шта је то?“

,,Ћути, да не промашим шифру! Која ти је друга жеља?“

,,Ја бих скутер!“

,,Какав скутер, бленто, уписујеш школу, од тога ти живот зависи! Која ти је друга жеља, лепо те питам?!“

,,Откуд знам, свеједно ми, ионако је школа смор…“

,,Значи, друга жеља, гимназија…“ Мама се лаћа оловке, а за остале жеље ни не пита, зна она шта је најбоље за њеног јединца.

Девојчице су друга прича. Са 16 година, оне воле децу, и зато размишљају о медицини и некој учитељској и васпитачкој школи, па уписују медицинску или гимназију. Ионако ће већина њих после желети да буду промотерке и звезде Гранда. Срце Цеци, а диплома мами.

Јес’ да их последњих годинама бомбардујемо причама о родној равноправности, али ја не чух да је иједна пожелела да буде водоинсталатерка или лимарка.

И, без обзира што све ово можда звучи као да сам желела да оговарам децу, хтедох рећи следеће: деца су нам паметнија од нас. Они знају да ће неку средњу школу уписати, вероватно и завршити, и да ће после свакако безуспешно тражити посао.

Њихове мисли су већ у клубовима и на сплавовима, јер почиње лето, а школа им неће побећи.

Четири године су за њих вечност, свашта се може променити за то време. И они су безбрижнији од нас, живот је пред њима!

Само треба да имамо слуха за њих!

Поносна мајка два бивша врлодобраша, садашња два просечна студента на мамофинансирању,

Ивана Бошњак Бошњак

Advertisements

3 мишљења на „Е, САД НЕЋУ НИ КАКО ЈА ‘ОЋУ! (трећи део)

  1. Повратни пинг: Подаље од ајкула и неакредитованих школа | Био-блог

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s