,,Зукалице“

 

Иако сам као дете имала сваку играчку коју сам пожелела, веома сам волела играчке које су повремено правили моји родитељи. Мама је знала да прави лутке од папира, вате, кукурузовине, а тата нас је учио играма из свог детињства. Умела сам да се ,,топам“, а торте од блата, украшене латицама руже и кукурузним зрнима, могле су комотно бити изложене у излогу неке посластичарнице.

Кад одемо на село код бабе и деде, сестра и ја смо правиле бунаре од чокања, ,,кућице“ од кукуруза… Волеле смо да проспемо окруњени кукуруз и ,,сликамо“ по њему.

Тако је, иако сам одрасла у граду, на четвртом спрату, кукуруз био део мог детињства.

Дуже од две деценије, у свом раду са ђацима, покушавам да им пренесем део духа неког прошлог времена, које, истину говорећи, ни ја не памтим. Увела сам часове који се зову ,,Стара школа“. На тим часовима ђаци су писали гушчијим пером, прекривали воском дашчице  па урезивали имена у восак, правили крпењаче које су касније коришћене на физичком…

А онда ми је мој отац предложио да организујем час са  коришћењем ,,зукалице“.

Зукалица је једноставна играчка, састоји се од пола чокања и једног или два пера забодених у одсечени део.

Због ,,Старе школе“, већ смо имали чокање у нашем орману у учионици. Деца су донела кокошија и гушчија пера, а наш школски домар Бата нам је исекао чокање на потребну дужину.

Свако дете је по мојим инструкцијама направило зукалицу.

Многи су је одмах испробали у учионици, дошли до закључка да је то претеча хеликоптера, а ја сам их пожуривала да изађемо напоље, да не би страдали прозори учионице…

Напољу сам, на часу Физичког васпитања, организовала разна такмичења. Нека од њих су:

Чија зукалица може најдаље да одлети?

Ко може да погоди у центар круга?

Која екипа ће постићи највећи број кошева, не лоптом, него зукалицом?

Која екипа ће више пута пребацити пречку гола, а која ће више пута погодити пречку?

Ученици су уживали у такмичењима, а нова играчка им се веома допала.

Кад се час завршио, почео је велики одмор. Требало је посматрати моје ђаке. Били су ,,главни“ у школи, имали су нешто што нико до тад није видео! Многа деца из других одељења покушала су да их подмите, нудили жваку само за једно бацање, нудили сличице на размену са зукалицом…али слаба вајда.

,,Свако може да има сличице, али зукалице имамо само ми!“ – поносно је изјавио један мој ђак.

,,Учитељице, захвалите Вашем тати што Вас је научио да направите зукалицу, “ рече једна девојчица.

Ево, захваљујем свом тати,Дејану Бошњаку,  али не само на зукалицама, него на свему што ми је пружио…

 

Ивана Бошњак Бошњак

 

 

Advertisements

2 мишљења на „,,Зукалице“

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s