Лична професионална филизофија

А лепо ми је тата говорио:,,Сине, пиши све, кад су коју награду ђаци освојили, кад си на ком семинару била, где си шта објавила…“ Не вреди! Мислила сам да ћу памтити!

И сад, кад треба да све објединим у свој Портфолио, остаје ми да пишем по сећању. Није лоше што, овако егоистична каква сам, много тога памтим. Само још треба да се сетим шта је које године било.

Помажу ми неке старе свеске у којима имам досијее свих ученика, од прве генерације. Само још да нађем где сам их затурила.

Делујем неозбиљно и површно, а уствари сам веома савесна и темељна. Због мог ружног рукописа, нико не жели да види да ја, уствари, имам записано све што је потребно.

Не трпим ауторитете, и зато сама имам урађене планове, програме, све што је потребно, али не желим да се ,,гурам“ да их показујем. Нервира ме кад други себи приписују оно што сам ја урадила, али и даље ће се то догађати, и то не зато што сам дивна па делим колегама оно што имам, него зато што не могу да се одупрем томе.

Иначе сам јасна и гласна кад се треба супротставити и зато нисам омиљена.

Кад прочитам ово што сам написала, изгледа да само кукам. Мораћу се позабавити том особином.

 

***

            Зашто се бавим овим послом? Волим децу, своју и туђу. Волим да видим резултате свог рада,  а то могу као учитељ. Одрасла сам у просветарској породици и целог живота сам себе видела само као учитељицу.

Редовно пратим новости у Министарству образовања, Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања, Заводу за унапређење образовања и васпитања, Националном просветном савету. Повезана сам онлајн са разним групама просветних радника, како на Фејсбуку, тако и преко  Мреже просветних радника Србије.

Када је у питању начин мога рада- увек полазим од исхода тј.какав ће ученик који дође у први разред,  изаћи из моје учионице након четири године? Бавим се развијањем колектива, а у оквиру колектива – појединог ученика. Радује ме што су моји ученици у даљем свом школовању онакви како сам их проценила за време док су били код мене.

Верујем да ђаци најбоље уче када разговарају, када виде, када доживе.. Зато тражим да размишљају, да слободно износе своје ставове, да јасно исказују мисли и осећања. Јако ми је битно да их научим да знање које су усвојили повезују са осталим предметима, а посебно са свим животним аспектима.

Постичем их на групни рад, рад у пару, а волим и да их усмеравам на то да сами себе посматрају и вреднују.

Не вреднујем их у односу једне на друге, него сваког према његовим личним постигнућима.

Често, као један од сегмената наставе, користим играње улога. То мени помаже да боље упознам ученике, а њима помаже да развијају начине међусобне комуникације.

         Моја је улога и задатак да их подстичем на развијање читалачке писмености као основе за боље разумевање садржаја свих наставних предмета. Подржавам остваривање наставног плана и програма – информације у електронском облику доступне су им преко друштвене мреже путем затворене групе коју сам отворила на ФБ у договору с родитељима. Циљ групе је неговање  дијалога и благовремена обавештеност о свему што је у вези са наставом и ваннаставних активности нашег одељења. Ученици и родитељи су тако слободни да траже помоћ и савет кад год им је то неопходно.

Подржавам ученике у коришћењу штампаних и електронских извора информација, развијању информационе, медијске и информатичке писмености. Стварам окружење које подстиче љубав према читању, промовишем критичко мишљење, истраживачки рад ученика и комуникацију са вршњацима и одраслима.  Разговарам са њима и о ситуацијама којима су  свакодневно окружени, без обзира да ли су везане за наставни садржај, или не.

Зашто радим баш овако? Зато што се рефлектује на жељени начин, а то значи да после скоро 24 године стажа нисам имала нити један проблем са ученицима, ни по питању дисциплине, нити по питању сарадње у остваривању наставног плана и програма. Резултат таквог односа према раду су континуирано – бројне награде ученика на различитим такмичењима, а највише на литерарним конкурсима и такмичењима рецитатора.

***

           И сад, кад прочитам све написано, не видим неку личну филозофију.

Моја лична филозофија је:,Non sholae, sed vitae discimus!’’ (,,Не о школи, о животу говоримо!“)

И заиста, циљ ми је да од ученика покушам да створим вредне људе, способне да у животу одаберу прави пут за себе.

Ивана Бошњак Бошњак

Advertisements

3 мишљења на „Лична професионална филизофија

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s